Поводом великог јубилеја, 100 година од оснивања  Пољопривредног факултета у Земуну, Светој царској српској лаври Хиландару додељена је Јубиларна плакета факултета, коју је лично примио Високопреподобни архимандрит Методије, игуман Хиландара. У свечаној сали факултета, пред око 250 запослених и студената, уваженом и драгом госту и свима присутнима се обратио проф. др Душан Живковић, рекавши да у години у којој факултет прославља тако значајан јубилеј, изузетну част представља што ова високошколска установа може да угости тако високог и посебно поштованог госта, игумана Хиландара, архимандрита Методија. Он је додао да су професори и студенти факултета много пута боравили у Хиландару, а да се сада пружила прилика да сам игуман посети њихов факултет и тако учини велику част и посведочи приврженост и повезаност ове две институције, једне старе 820, а друге 100 година и то све на корист духовности, науке и културе српског народа. Професор Живковић је потом уручио Јубиларну плакету повом 100 година од оснивања Пољопривредног факултета Универзитета у Београду игуману Методију.

Након тога, присутнима се обратио проф. др Небојша Марковић, директор Института за хортикултуру Пољопривредног факултета и редовни професор на катедри за виноградарство. Он је, најављујућу беседу архимандрита Методија, нагласио да је ово изузетно свечан тренутак, јер се први пут у протеклих 100 година, један хиландарски игуман налази у здању Пољопривредног факултета. У научном смислу, Хиландар представља, као први српски универзитет, извор историјског научног знања нашег народа, из кога су научни посленици могли да се користе вековним искуством које се тамо сабирало, а посебно из области пољопривреде којим се манастирско братство бави у континуитету већ 820 година. У периоду после великог пожара 2004. године, стручњаци Пољопривредног факултета, на челу са проф. др Небојшом Марковићем, делатно и непрестано учествују у обнављању и развоју манастирске економије.

Захваливши се на топлом гостопримству и могућности да учествује у свечаној прослави великог јубилеја Пољопривредног факултета, у надахнутој и изузетно занимљивој беседи о духовном искуству Свете Горе, игуман Методије је запосленима и студентима факултета, пре свега кроз мноштво интересантних примера, личних искустава и анегдота, пренео дух Атоса и Хиландара, који је присутан и данас, као што је био и вековима пре тога. Он је посебно нагласио да је веза Хиландара и отаџбине, као и нашег народа у целини, нераскидива. Они су међусобно проткани у свим областима живота, духовности, културе, науке и стваралаштва, чинећи од времена Светог Саве и Светог Симеона, јединствени и непоновљиви национални идентитет. Беседу игумана Методија, као и уводне беседе можете погледати у видео запису. (Напомена: тонски запис уводних беседа је нешто лошији. Беседа игумана почиње на 09:48) Посебно се захваљујемо Братиславу Костићу, аутору видео записа.

Након завршетка свечаног дела, игуман Методије је посетио Институт за хортикултуру где га је дочекао директор проф. др Небојша Марковић. Игуману је прочитано и образложење о додели плакете. Након тога је уследио срдачан разговор са запосленима и члановима института.

Свечаност на Пољопривредном факултету је својим присуством увеличао др Милета Радојевић, директор Управе за сарадњу са традиционалним Црквама и верским заједицама.

У наставку доносимо веома надахнут, садржајан и информативан текст образложења о додели Јубиларне плакете Манастиру Хиландару:

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ

БЕОГРАД, 28.05.2019

У години неколико великих јубилеја српске духовне, образовне и научне историје – 820 година од изградње манастира Хиландара као српске духовне баштине, 800 година од аутокефалности Српске Православне Цркве, 100 година од оснивања Пољопривредног факултета, 100 година постојања наставе из воћарства и виноградарства и 80 година од организовања Завода за воћарство и виноградарство, (касније Одсека и Института), у оквиру Пољопривредног факултета, ми смо у прилици да поздравимо нашег уваженог госта Високопреподобног архимандрита Методија – игумана Свете царске српске лавре манастира Хиландара!

У аналима Пољопривредног факултета није забележена оваква посета, да наша виосокошколска установа поздрави представника свештене установе која је стварни и древни родитељ српске духовности и образовања. Радујемо се што данас наша генерација дочекује и прима овај велики благослов!

На седници Универзитетског савета од 28. марта 1919. донета је одлука о формирању Пољопривредног, Медицинског и Богословског факултета, као и то да од тада почиње школовање високостручних кадрова за пољопривреду у нашој земљи и на нашем – српском језику! Настава – предавања и вежбања – из воћарства и виноградарства и винарства на новооснованом факултету су у непрекидном трајању до данашњих дана!

Праузори науке и праксе из ових предмета у нашем народу везани су за неисцрпну ризницу знања и праксе које су вековима баштиниле и преносиле монашке заједнице, а пре свега велика царска лавра манастир Хиландар, највећа учионица српског средњег века и јединствена врата кроз која је читава наша отаџбина закорачила у богато наслеђе знања и културе хеленистичке цивилизације и римског права.

Учећи о Хиландару ми смо још у основној школи сазнавали о његовом значају и о делу његових светих оснивача Саве и Симеона-Стефана Немање, али још вредније и дубље је сазнање које је нашем срцу и нашим најдубљим и несвесним мислима преносио сам српски народ певајући о томе да се „цар Немање благо – седам кула гроша и дуката“ – претворило у три славна српска манастира – „б’јел Вилиндар насред горе свете“… „Студеницу на Влаху Староме“ и „Миљешевку на Херцеговини“. Српски народ вреднује дела сваког поколења, сваког свог владара и првака, сваког домаћина и родитеља да благо овога света уграђује у будућност свог народа и да су за будућност највреднији бисери они који служе васпитању и образовању људског духа.

О веома директној свези манастира Хиландара са науком и праксом нашег Факултета и Института, сведоче нам историјски извори. Они представљају најстарија сведочанства о организованој економији у нашем народу и начину управљања великим поседом. Из њих сазнајемо да је изградња манастира, у ствари обнова разрушених остатака старије монашке насеобине у српско духовно гнездо на Светој Гори, 1198/99. године, праћена и обновом манастирских имања у Милејама, области у којој се Хиландар налази. Назив окружења који произилази из грчке речи за јабуку – мило, посредно нам открива главне карактеристике манастирске економије. Оснивачка повеља Стефана Немање посебно наводи његове прилоге манастирском имању у самој отаџбини и тада по први пут сазнајемо за српске пчелињаке и винограде, и то ништа мање него у славној Метохији. Немања је лично подигао за поклон Хиландару два винограда у Хочи и четири пчелињака. У повељама цара Алексија III Анђела, који са позиције ромејског хришћанског автократора, потврђују сва права Хиландара и све дарове Немање и сопствено учешће којим манастир стиче јединствену слободу, посебно наводи и право поседовања брода носивости од 1.000 амфора који ће на даље служити, како савремени историчари објашњавају, управо размени у којој је манастир у замену за своје потребе имао да понуди вино и маслиново уље. О управљању и располагању добрима са манастирских имања, о служењу вина за манастирском трпезом, Свети Сава прописује недвосмислена правила у манастирском Типику. На крају, али не као најмање важно, него као круну свега истичемо да је и из гробног места преподобног Симеона Немање, из јужног зида манастирске цркве, одмах након преноса његових моштију ради мирења завађене браће и српских земаља, изникла до данас витална лоза која своје чудотворство потврђује већ самим вековним опстанком и редовним давањем плодова. У духовној поезији коју нам тада оставља Свети Сава, Немања се представља управо као најплеменитији чокот који порађа плодове о којима ми данас можемо да сведочимо са нескривеним поносом.

Од древних времена оснивања Хиландара па све до данас – обрадиве хиландарске површине се, према културама које се гаје, сврставају у њивске преко узгоја стрних житарица, повртарским (баштенским), површинама под воћњацима (засади маслина, наранџи, лимунова, нара, шљива, бресака, ораха) и површине под лековитим биљем и виновом лозом. Гајење ових култура подразумева употребу плодова у свежем стању али  и њихову прераду и финализацију.

Кроз ове наводе се уочавају сличности у деловању и примени појединих стручно-научних области како на Пољопривредном факултету – тако и у Хиландару!

Тумачећи историју кроз наша данашња сазнања о смислу и плодовима дела из прошлости, сагледавајући значај свештене установе Хиландара очима сопственог народа, али руководећи се и нашим научним самопоштовањем и високошколским традицијама поздрављамо и признајемо првенство почасти првог српског универзитета основаног у Хиландару, познајемо његово непрекидно трајање од првог до данашњег дана од преко 800 година током којих је васпитао српске архиепископе, устројио српско монаштво, формирао српску државну идеју и пренео међу нас правила ромејског правног поретка, засновао српску медицину и фармакологију, организовано и упорно непрекидно узгајао пленмениту винову лозу и справљао вино и одржао општу пољопривредну производњу на нивоу који је могао свим посленицима пољопривредних наука пружити сабрана сазнања кроз векове.

Поводом 100-годишњице свог постојања и руководећи се свиме претходним и побројаним, Пољопривредни факултет додељује и усрдно приноси као знак свога поштовања и захвалности у име свих поколења својих професора и студената Светој српској царској лаври манастиру Хиландару Јубиларну Плакету!

Потписници:

Проф. др Д. Милатовић, шеф катедре за воћарство
Проф. др С. Тодић, шеф катедре за виноградарство
Проф. др Н. Марковић, директор Института за хортикултуру проф. др Н. Марковић